Змије у њеној глави

Жена која вози једногодишњег далматинца вози се аутопутем и веома је нервозна: на путевима су гужве, а данас никако не сме да закасни. Чудом стигавши на време на одредиште, она излази из аута и, ту на улици, хладнокрвно пуца у човека и његовог јазавчара. Жена то не чини у жару иритације, већ зато што јој је то посао. Она је професионални убица по плаћену. Ово је први у низу све крвожеднијих злочина, почињених усред бела дана и потпуно необјашњивих. Убица се чак ни посебно не крије, али париска полиција је и даље у ћорсокаку. Нико не би посумњао у угледну удовицу, бившу хероину Француског отпора, али она наставља свој рад, тонући све дубље и дубље у веома усамљено лудило, урањајући у ужас не само своје жртве, већ и своје клијенте, и изнова излазећи на суво... Француски писац и сценариста, бриљантни стилиста и суптилни психолог Пјер Леметр, миљеник читалаца и критичара, награђен Гонкуртовом наградом и другим престижним наградама за роман „Видимо се горе“, опрашта се од жанра ноар, објављујући свој први роман, који је тек сада угледао светлост дана - страшну и фасцинантну причу о окрутности, старењу, усамљености и лудилу.