Живот је чудна чизма. Прва књига

Мемоари Тамаре Петкевич, заједно са делима Варлама Шаламова, Ефросиније Керсновске, Евгеније Гинзбург и многих других, заузимају чврсто место у серији дела која су забележила „јединствено људско пражњење помија, доброте, окрутности, зверстава и беспомоћности“ и заувек обележила координате „логорске“ теме на мапи руске књижевности 20. века. Млада, крхка, нежна, запањујуће лепа жена морала је у потпуности да испије из чаше патње која је пала на удео невиних жртава политичких репресија; искусила је напоран рад, понижење, глад и хладноћу, који затворенике претварају у прогоњене животиње. Истовремено, логорске године су за ауторку постале не само наука преживљавања у нељудским условима. Судбина Тамаре Петкевич је достојна задивљујућег романа, који спаја љубав, издају, љубомору, раздвајање, пријатељство, сусрете са невероватним људима, радост мајчинства и бол губитка - све што дефинише узбудљиву пуноћу људског живота, упркос ружноћи страшних закона логора и произвољности његових богова и божанстава.