Живи, мала гусенице!

Ема много воли животиње. Њена хранилица за птице у башти је увек пуна семенки за птице. А код куће има свој мали зоолошки врт у стакленој тегли. Једног дана, на путу до фризера, примећује гусеницу у трави. Ема мисли да је гусеница смрзнута и носи је са собом да је загреје. Али животиње не смеју да уђу у кафић где она и њена мајка иду, па Ема сакрива гусеницу у велику саксију поред улаза. Након брзог залогаја, трче до фризера, и у журби Ема заборавља на своју гусеницу. И када се сети, скаче са столице и жури назад. Застрашујуће слике јој бљесну пред очима. Шта ако се гусеница смрзне и разболи? Шта ако испадне из саксије? Шта ако је удари ауто? Шта ако је птица искљуца? И она, Ема, биће крива за све! И тако се сагиње над цветом, а у саксији нема никога. Ема плаче и кроз сузе чује мајчин глас. Њена мајка чучи на самом путу. Испред ње, крзнена гусеница пузи по асфалту - цела и неповређена!