Жудња за животом

Винсент ван Гог је бриљантни лудак који је током свог живота доживео и презир ликовних критичара и потпуно неразумевање својих колега сликара, а након смрти је препознат као велики уметник.
Његов стил писања деловао је чудно и апсурдно чак и становницима Монмартра, навиклим на креативне експерименте. Жене су га или равнодушно одбацивале или цинично користиле. Пријатељи су му се смејали. Рођаци су га сажаљевали...
Ван Гог је тема најпознатијег биографског романа Ирвинга Стоуна, који је само на свом матерњем језику доживео више од 30 издања и преведен је на 30 страних језика. Током писања, Стоун је, по сопственим речима, „прошетао југом Француске, живео у психијатријској болници где је био смештен Ван Гог и коначно спавао у истој соби и на истом кревету у малом хотелу у Оверу на годишњицу његове смрти“.