Белешке Јулија Цезара и његових наследника

Књига представља комплетан корпус текстова Гаја Јулија Цезара. Латински термин commentarii који је Цезар изабрао за наслов својих књига значио је „белешке“ или „меморандуми“ и у језичкој пракси I века пре нове ере односио се на мемоаре, а не на саму историјску литературу. По правилу, овај термин се користио за означавање необрађених дневничких белешки, које су обично чиниле основу другог, комплетног и обрађеног дела. Ипак, Цезарове „Белешке“ су подређене једном уметничком концепту и имају многе карактеристике које сведоче о њиховој стилској декорацији. Сврха „Белешки“ била је покушај да се докаже праведна, па чак и изнуђена природа ратова које је водио Цезар. Цезар се надао да ће своје гледиште учинити убедљивијим захваљујући обимном чињеничном материјалу и своје „Белешке“ је обраћао не толико својим савременицима колико својим потомцима.