„Упалила сам драгоцене свећице...“

Ана Андрејевна Ахматова (1889-1966) је песникиња чије је дело безусловно уврштено у златни фонд руске књижевности. „Ахматовина поезија за нове људе није иста као за нас. Били смо збуњени, изненађени, одушевљени, свађали се и, коначно, постали поносни. Њима није потребно наше одушевљење. Нису изненађени, јер су дошли касније“, написао је филолог Б. М. Ејхенбаум 1923. године. Ова збирка обухвата песме из књиге „Лет времена“, песме из периода 1941-1966 које нису ушле у књиге, и песме „Реквијем“, „Пут целе земље“ („Китежанка“) и „Песма без јунака“. Текстови су проверени у односу на аутографе који се чувају у државним архивама и приватним колекцијама, као и у односу на прве публикације у периодичним публикацијама. Сачувани су ауторски правопис и интерпункција оригинала, а начин записа дела је испоштован колико је то било могуће. Збирка је снабдевена предговором и белешкама које је припремила Н. И. Крајнева.