„Ја сам само витез и песник...“

Александар Блок је највећи песник, чијем перу припадају дела која су дефинисала магични звук поезије Сребрног доба и постала веза између књижевности сецесије и класичне руске поезије. Према речима Константина Паустовског, Блокове песме, које су спојиле музику, поезију и мисао, јесу врачање, и као и свако врачање, оне су необјашњиве и болне. „Готово је немогуће говорити о њима. Потребно их је поново читати, понављати, сваки пут доживети откуцаје срца, бити обузет смехом од њихових тромих мелодија и бескрајно се дивити како изненада и заувек улазе у сећање...“ Књига садржи песме Александра Блока, написане у различитим годинама његовог живота, као и песму „Одмазда“, у којој се прелама трагични поглед на свет аутора.