Повратак Адама. Мит, или модерност архаичног

Дуго се веровало да се историја западне културе развијала од мита до логоса. Мит је схваћен као читав корпус променљивих прича у којима су деловали богови и хероји који нису имали ни јасан идентитет нити посебно „значење“. Са логосом, јасна концептуалност и филозофски поглед на свет продрли су у цивилизацију. Међутим, у новије време ова слика је радикално преиспитана. Сама опозиција мит-логос сада је упитна, а фигуративна некохерентност која се приписивала миту неочекивано је открила карактеристике модерног погледа на свет, много сложенијег и нестабилнијег од логичких и концептуалних шема толико драгих култури просветитељства. Неизвесност божанских пантеона паганизма открила је директне паралеле у неизвесности модерних идентитета. Књига почиње од присвајања мита од стране културе модернизма (много пажње је посвећено, посебно, песми Владимира Ганделсмана „Велимировљева књига“), а затим обухвата све шири спектар тема, од телесности до разумевања језика и субјекта, и показује како оно што нам је донедавно изгледало архаично продире у најрелевантније облике свести.