Вече код Клер. Ноћни путеви

У двадесет шестој години, када су му сећања на сурове године грађанског рата још увек била жива у сећању, а живот емигранта у Француској немилосрдан, Гаито Газданов је написао роман „Вече код Клер“, враћајући у живот прошли свет своје младости. Николај је имао шеснаест година када је стао на страну белих у грађанском рату и на крају је био приморан да побегне из земље. Након лутања, завршава у Паризу, где упознаје шармантну Францускињу Клер, у коју се заљубио још 1917. године у предреволуционарном Санкт Петербургу. Свако вече Коља посећује Клер, надајући се узвратним осећањима, а сваки разговор постаје повод за сећања на детињство, оца и мајку, пријатеље, изгубљену домовину и грађански рат. „Ноћни путеви“, као и „Вече код Клер“, у великој мери су аутобиографски роман. Руски емигрант, радећи ноћу као таксиста, вози се ноћним булеварима и најзабаченијим улицама Париза 1930-их, где се „шири вековно, безнадежно сиромаштво“. Истовремено сведок, учесник и наратор, он слика сложену и контрадикторну слику нарушене стране града, насељене палим племићима, алкохолисаним филозофима, лудацима и куртизанама.