Понижен и увређен

„Увређени и понижени“ (1860-1861) је први велики роман Достојевског, написан након његовог повратка из сибирског егзила. Написано у доба ванредног успона јавног живота, дело је скренуло пажњу читаоца на нови проблем - проблем егоизма и изолације руске интелигенције од обичног народа - „увређених и понижених“, чије је достојанство писац страствено бранио и подржавао. Изузетна психолошка дубина и познавање најдубљих тајни људске душе, карактеристични за Достојевског прозу, коегзистирају у овом роману са лиризмом и фасцинантном, интригантном радњом, у којој главни лик - кнез Валковски - развија своју аморалну, егоистичну „филозофију живота“. Управо је Валковски постао први „идеолошки“ јунак у пишчевом делу. „Увређени и понижени“ привукли су многе познате редитеље - руске и стране. Али ни слободне, па чак ни најдословније филмске адаптације и продукције нису могле у потпуности да пренесу снагу књижевног оригинала...