У Лукоморју

Бисер руске књижевности, песма „Код Лукоморја...“, као да је апсорбовала читав огроман свет руских народних бајки. Пушкинови незаборавни стихови поново оживљавају под магичном четком Михаила Бичкова. Свака страница ове књиге је прозор у чаробни свет од кога се тешко отргнути. Ови дивни стихови настали су из почетка једне од руских прича које је Александру Сергејевичу испричала његова дадиља Арина Родионовна, а били су намењени другом издању поеме „Руслан и Људмила“. Али, савршена у својој потпуности, ова песма је одавно доживљавана као више од пуког пролога поеме. Сама „Код Лукоморја...“ постала је бајка у минијатури, добила је самосталан живот, а њен чудесни калеидоскоп очарава читаоце скоро двеста година.