Боје нашег сећања

Да ли су фармерке одувек биле плаве и зашто Црвенкапа има црвену капу? Шта је „Митеранова беж“? Зашто глумци у Европи нису волели зелену боју? Свет око нас је пун боја, али да ли смо икада размишљали о томе како боје утичу на нас, на наше свакодневне изборе и на крају на наше животе? Какву улогу играју у нашим животима? И колико далеко у историју сежу корени нашег колективног памћења боја? Да би одговорио на ова (и друга) питања, француски историчар Мишел Пастуро, аутор књиге „Симболична историја европског средњег века“, нуди нам свој лични „хроматски дневник“, који обухвата последњих шест деценија (1950-2010). Лична сећања, белешке направљене док је траг био врућ, размишљања, књижевне дигресије и резултати дугогодишњег историјског истраживања чине књигу која описује „историју боја“ у Француској и модерној Европи. Нијансе речи, колорне шеме одеће, предмети за домаћинство и ритуали свакодневног живота, амблеми и заставе, боје спортских арена, које датирају још од грбова средњовековних турнира, књижевност и сликарство - све што чини наш свет индивидуалним и шареним, носи сложено и променљиво симболичко значење. У својој „хроматској хроници“ понекад озбиљно, понекад разиграно, понекад поетски, понекад носталгично, аутор исписује историју својих савременика, у којој сећање на појединца постаје сећање на друштво, сећање на земљу, сећање на епоху. И поставља обојене прекретнице овог сећања.