Тајни лудаци Руског царства 18. века

Последњих деценија, феномен лудила добио је значајну пажњу у друштвеним и хуманитарним наукама. Међутим, практично није било већих дела посвећених овој теми у контексту историје Русије у Новом добу. Књига Александра Каменског једна је од првих студија која је попунила ову значајну празнину. Монографија је заснована на скупу докумената из политичких истражних агенција Руског царства — Преображенског приказа, Канцеларије тајних и истражних послова и његовог наследника — Тајне експедиције Правитељствујућег Сената. Аутор показује како су се ставови према менталним болестима мењали током 18. века, како је њихово тумачење ревидирано и како су се формирале праксе лечења ментално оболелих. Историчар се фокусира на узроке менталних болести, облике у којима се манифестују и одраз историјских догађаја у умовима ментално оболелих. Проучавање истражних досијеа више од три стотине мушкараца и жена, представника различитих друштвених слојева, који су током једног века починили политичке преступе, омогућава аутору да разјасни и исправи низ устаљених историографских ставова о раду државних институција и њиховом односу према лудилу, као и да идентификује особености руских пракси у поређењу са онима усвојеним у другим земљама тог времена.