Песме

Осип Мандељштам је један од највећих руских песника 20. века, есејиста, преводилац и књижевни критичар. Његова трагична судбина одражавала је катастрофалне догађаје у руској историји. Од студентских студија и првих публикација 1910-их, Мандељштам је кренуо ка истинском процвату свог песничког дара 1930-их, али управо у том времену није могао да објављује, нашавши се у положају изгнаника. Ана Ахматова је назвала Мандељштама „ретким песником који је, чак и током година изгнанства у Вороњежу, наставио да пише дела неописиве лепоте и снаге“. Мандељштамово наслеђе је поново откривено у његовој домовини тек крајем 20. века; његово име је постало симбол не само креативног мајсторства, већ и огромне моралне снаге.