Солжењицин

Александар Исајевич Солжењицин је редак пример у модерној књижевности писца-трибуна, писца-моралисте. Његова биографија обухватила је рат и логоре, Нобелову награду и прогон, који се завршио протеривањем из СССР-а. 20 година проведених у егзилу није прекинуло Солжењицинове везе са домовином - одмах након тријумфалног повратка у Москву, укључио се у јавни живот, интензивно размишљајући о томе „како можемо да организујемо Русију“. Не ублажавајући своје изразе, не покушавајући да се додвори онима на власти, више пута је наишао на критике са десне и леве стране, али је задржао високи морални ауторитет и титулу живог класика модерне руске књижевности. Његову прву комплетну биографију написала је позната књижевна историчарка Л. И. Сараскина на основу јединствених архивских докумената, разговора са самим Солжењицином и члановима његове породице.