Шпијун

Написана у Берлину, „Шпијун“ (1930) једно је од најзагонетнијих и најдуховитијих руских дела Владимира Набокова, које приказује све кључне оригиналне особине зрелог стила писца. Према једном могућем тумачењу, морбидно сујетни јунак ове метафизичке детективске приче, нашавши се ван познатог круга ствари и околности, почиње да доживљава стварност и своје сопство кроз призму оностраног искуства. Стварност више не делује непроменљиво, можда зато што је „све после смрти у најбољем случају фалсификат“, како каже јунак Набоковљеве кратке приче „Terra Incognita“, „на брзину склопљен привид живота, намештене собе непостојања“.
Дванаест прича које је Набоков одабрао написане су између 1930. и 1935. године. Поређане су редоследом који је аутор изабрао, на основу њихових унутрашњих веза и тематске или стилске сличности са „Шпијуном“. Ово издање репродукује садржај ауторове збирке, објављене у Паризу 1938. године.