Слон Лалка

Смешне „Денискине расказе“ познају неколико генерација: деца, родитељи, баке и деке. Ово је најчитаније и пречитавано наслеђе писца Виктора Јузефовича Драгунског. Али мало ко зна да је Драгунски у младости радио у арени Московског циркуса као Црвени кловн и све што је доживео описао је у лирској причи за одрасле „Данас и сваки дан“. Главни лик приче је циркуски кловн Николај Ветров, човек чији је посао да насмеје људе. Фрагмент приче, који говори о талентованом циркуском уметнику - дресираном слону, уз малу ауторску ревизију претворен је у одличну причу за децу „Слон Лалка“. Заплет приче је једноставан: слоница Лалка се разболела, а кловн Николај Ветров ју је излечио, јер ју је „дубоко волео и поштовао“, а она му је била „дража од старог пријатеља“. Из ове „мале“ приче гради се велика прича о човеку доброг срца, великодушном, несебичном, заљубљеном у своју професију, који се нежно и са страхопоштовањем односи према свом главном гледаоцу – деци, за коју је циркус дом и читав Универзум. Прича је занимљива и са образовне тачке гледишта, јер аутор детаљно описује циркуску сцену. Поновно издање књиге „Слон Лалка“ оживљава илустрације незаслужено заборављеног уметника Игора Алексејевича Кононова, који је много сарађивао са дечјим издавачким кућама 60-70-их година 20. века. Препоручује се деци старијег предшколског и основношколског узраста.