Скитска историја. Издање и истраживање А. П. Богданова

Године 1692, неколико година пре почетка реформи Петра I, управник Андреј Иванович Лизлов завршио је прву општу научну монографију у Русији, „Скитска историја“. Тема је била однос између номадских, „скитских“ и седентарних народа у Европи, Азији и Северној Африци од антике до 17. века, при чему је аутор сматрао османске Турке и кримске Татаре последњим „Скитима“. Извори на које се Лизлов пажљиво позивао била је сва руска, пољска и западноевропска историографија доступна аутору. Ауторови закључци, засновани на руском погледу на свет који је био без преседана у светској науци, били су далеко испред његовог времена. Лизлов је успео да створи богату, занимљиву, дубоку и драматичну нарацију. Није био први научни историчар у Русији пре њене „европеизације“ од стране Петра I, али најбољи од њих, претходник чак не В.Н. Татишчева, већ Н.М. Карамзина.