Сензор. Ритам-роман

Рома Турбин има четрнаест година. Све је узвишено, свет се тестира на лаж и не успева, непоколебљиво се руши, познато се ломи, ново је застрашујуће. „Да, мама, ја сам сензор. Неисправан екран осетљив на додир.“ Родитељи од којих не можете очекивати разумевање. Пријатељ са којим је све тешко. Учитељи који праве галаму ни од чега. И она, странац из тролејбуса у вилењачком шеширу и са торбом са натписом „Нисам Пушкин“. Руслан и Људмила ће помоћи Роми да је пронађе, да пронађе себе и преживи кризу. Само што ово нису Пушкинови јунаци, већ чилеанске веверице из продавнице кућних љубимаца. Нови текст Еве Немеш написан је ритмичном прозом - можда најбољом формом за досезање до четрнаестогодишњих сензора којима је важно да чују: ниси сам и можеш се носити са тим. Ева Немеш је трострука добитница награде Книгуру и добитница награде за књигу године (2023). Њене приче „Титлови“ и „Искључи правопис“ објављене су у часопису „Самокат“.