Сага о Свериру

„Сага о Сверију“ је најраније дело жанра „краљевских сага“ (познатих и као „саге о краљевима“), али хронолошки служи као директан наставак касније највеће збирке скандинавских сага „Краљева сага“. Снори Стурлусон завршава своју нарацију у тренутку када почиње радња „Саге о Сверију“ (1177), не доводећи последњи део до његовог уобичајеног завршетка – смрти краља. Представљена сага открива историју Норвешке у периоду последње четвртине 12. века – прве четвртине 13. века, време сукоба и крвавих ратова између краља Магнуса, сина грофа Ерлинга, и преваранта Сверија, по коме је дело добило име. Превод, први пут објављен 1988. године, био је последње дело изузетног скандинавског филолога Михаила Ивановича Стеблина-Каменског, никада завршено. Рукопис су завршили и опремили научним апаратом његови следбеници и ученици, такође познати стручњаци из области филологије и историје: А. Ја. Гуревич, Е. А. Гуревич и О. А. Смирницкаја.