Слов Фире Парадисе, Алексеј Паршчиков

Укључивање савремене руске уметности у контекст естетског искуства 20. века је главни циљ књиге есеја Алексеја Паршчикова. Чувени песник пише о новим могућностима перцепције и неочекиваним трансформацијама значења. Теме његових есеја су поезија, фотографија, видео-арт, артхаус филм. Јунаци су Иван Жданов и Метју Барни, Александар Јеременко и Лиза Робертс, Иља Кутик и Тед Хјуз, Сергеј Соловјов и Јевгениј Дибски, Александар Илически и Игор Ганиковски. Жеља да се истовремено прикажу различити нивои стварности даје Паршчикову прилику да у облику невероватних слика представи сцене своје кијевске младости и московског књижевног живота почетком 80-их. Књига подједнако укључује фантастичну филмску причу и коментарисани превод песме америчког песника Мајла Палмера. И, без обзира на то о чему Паршчиков пише, његова естетска рефлексија увек себе види у контексту велике европске традиције, у којој су Данте, Тома Аквински и Леонардо да Винчи подједнако релевантни као и песници који су дебитовали деведесетих или почетком двехиљадитих.