Рај споре ватре

Један од најважнијих фрагмената ове књиге је дијалог између њеног аутора и финског слависте Јуке Малинена. „Ви сте песници раја“, рекао је Малинен Алексеју Паршчикову. „На лаганој ватри“, одговорио је Паршчиков. Алексеј Паршчиков се овде више пута позива на опис раја из Дантеове Божанске комедије. Нивои раја, кроз које се јунак Комедије уздиже, представљају бескрајну компликацију света, која захтева не толико храбрости, као у паклу, колико способност да се растане са старим, уобичајеним начинима перцепције. Ово није роман, није самокоментар, није аутобиографија, нити књига есеја. Алексеј Паршчиков је успео да створи нови тип прозе, у којој јунак са једнаким ентузијазмом и интересовањем анализира песме руског и енглеског језика, црпећи из концептуалног апарата филозофије 20. века, и описује своје младалачке студије „да би постао ветеринар“ или путовања на Урал и у Централну Азију. Размишљања о историји културе су за њега радосна авантура, пуна изненађења. Теме Паршчиковљеве прозе су поезија, фотографија, видео-арт, артхаус филм. Јунаци су Иван Жданов и Метју Барни, Александар Јеременко и Лиза Робертс, Иља Кутик и Тед Хјуз, Сергеј Соловјов и Јевгениј Дибски, Александар Иличевски, Игор Ганиковски и други.