Поштарка

Радња романа Франчески Ђаноне одвија се у ауторкиној домовини, Лицанелу, у Саленту (Апулија, Италија), где у јуну 1934. године северњакиња Ана стиже са својим мужем, јужњаком Карлом, који је веома срећан што се враћа у родни крај, и њиховим малим сином. За мештане, Ана ће увек остати „странкиња“, угласта, својеглава, поносна жена, оштрог језика и невољна да следи конзервативне традиције Југа, ове вековне неписане законе који спутавају јужњачке жене. А за Антонија, Карловог старијег брата, његова жена, лепа као античка статуа, постаће љубав на први поглед. Годину дана касније, 1935. године, Ана чини нешто заиста револуционарно: учествује у поштанском такмичењу, побеђује и постаје први поштар Лицанела. Ова вест тера жене да окрећу нос на њу и изазива подсмех код мушкараца. „Ово неће дуго трајати“, саркастично каже неко. Уместо тога, више од двадесет година, Ана ће постати невидљива нит која спаја становнике земље. Прво пешке, затим бициклом, достављаће писма војника са фронта, разгледнице емиграната, поруке тајних љубавника. Не желећи то сама – и, пре свега, не желећи друштво – поштарка Ана ће много тога променити у Лицанелу. Анина прича је прича о жени која је желела да живи свој живот без конвенција. И то је прича о породици Греко и граду Лицанелу од 1930-их до 1950-их. И прича о два брата којима је суђено да воле исту жену.