Писма пријатељима

„Птица у кавезу у пролеће савршено добро разуме да се дешава нешто због чега је потребна; савршено добро осећа да се нешто мора учинити, али не може то да учини и нема појма шта тачно мора да се уради... И сада удара главом о решетке кавеза. Али кавез не попушта, и птица полуди од бола.“ Можда ова фраза из једног од Ван Гогових писама најбоље открива суштину унутрашње трагедије великог уметника, који је схватио да управо „тежак терет тела“ у којем је био заточен ограничава његову неуморну потрагу за уметничким савршенством... Ван Гог је много и радо писао – писао је свом најбољем пријатељу Полу Гогену, Антону ван Рапару, Емилу Бернару и другима, а његова писма представљају неку врсту „креативне исповести“ генија непризнатог за његовог живота, иза сваког чијег дела стоји колосална ментална и духовна напетост.