Песме. Поеме. Сонети

Збирка дела Вилијама Шекспира (1564–1616) у преводима разних писаца обухвата сто педесет четири сонета, тридесет седам песама и пет поема: „Феникс и голуб“, „Жалба љубавника“, „Венера и Адонис“, „Лукреција“ и „Страсни ходочасник“. Публикација је украшена иницијалима, украсима за главу и илустрацијама британског уметника Чарлса Робинсона (1870–1937). Интересовање за Шекспирова дела почело је да расте у Русији у првој половини 19. века захваљујући продукцијама његових комедија као што су „Сан летње ноћи“, „Много буке ни око чега“, „Благаја ноћ“ и „Укроћена горопад“ на руским сценама. Трагедије попут „Ромеа и Јулије“, „Макбета“, „Краља Лира“, „Хамлета“ и „Отела“ нису биле ништа мање успешне. До почетка 20. века већ је постојало више од стотину превода разних дела енглеског класика на руски језик. Издавачка кућа Брокхаус и Ефрон објавила је 1902. године комплетну збирку Шекспирових дела у оквиру серије „Библиотека великих писаца“. У њој су се нашли сонети, који су најпознатији део Шекспировог песничког наслеђа. Уредник целе серије био је познати књижевни историчар и књижевни критичар Семјон Афанасьевич Венгеров. У свом раду на преводима Шекспирових сонета, он је не само привукао првокласне песнике и писце свог времена као што су Валериј Јаковљевич Брјусов, Татјана Љвовна Шчепкина-Куперник, Николај Александрович Холодковски, Александар Митрофанович Федоров, Владимир Александрович Мазуркевич, као и друге талентоване писце, већ је одао почаст и преводиоцима претходних година: Николају Васиљевичу Гербелу и грофу Ивану Андрејевичу Мамуни (првом преводиоцу Шекспирових сонета на руски језик). Свих сто педесет четири Шекспирова сонета објављено је у својим преводима у овој збирци. Књига такође садржи тридесет седам песама и пет песама енглеског класика: „Феникс и голуб“, „Жалба љубавника“, „Венера и Адонис“, „Лукреција“ и „Страсни ходочасник“. Публикација је украшена великим словима, украсима заглавља и цртежима у боји британског уметника Чарлса Робинсона. Он је илустровао Шекспирове сонете укључене у књигу 1915. године. Робинсон је тада имао 45 година и имао је дугу и заслужену репутацију плодног уметника. Могло би се рећи да Чарлс потиче из наследне лозе илустратора, пошто је и његов отац радио илустрације за књиге. Оба Чарлсова брата су такође постали уметници. Године 1892, Чарлс Робинсон је добио место на Краљевској академији, али није могао да дипломира због недостатка новца. То га није спречило да 1896. године добије наруџбину за дизајн дела Роберта Луиса Стивенсона „Дечја башта стихова“. Робинсон је направио преко стотину цртежа пером и тушем за ову збирку. Стивенсонова књига са његовим илустрацијама била је успешна. Касније је Шарл понекад илустровао неколико књига годишње. Езопове басне, Одисејеве авантуре, Пероове приче, Песме Мајке Гуске, Рубајат Омара Хајама и десетине других књига редовно су поново објављиване са његовим илустрацијама.