Есеј о људском разумевању

Џон Лок (1632-1704) био је енглески филозоф, највећи мислилац просветитељства, „отац либерализма“, који је утицао на развој епистемологије и политичке филозофије, доследни присталица теорије друштвеног уговора, демократске револуције и права народа да свргне тиранина, творац теорије поделе власти. Волтер и Жан-Жак Русо наследили су Локове идеје, а касније их је као полазну тачку узео и Имануел Кант. Утицај Локових ставова налазимо у тексту Декларације о независности САД, а много му дугујемо и за модерне хуманистичке идеје о основним људским правима. „Есеј о људском разумевању“ једно је од кључних дела Џона Лока и једно од централних дела емпиризма. Овде Лок, делимично у дијалогу са Декартом и Хобсом, оповргава рационалистичке схватања о урођеним идејама, доследно постулира примат сензације и непосредног искуства над разумом и разматра генезу идеја у вези са осећањима, речима и перцепцијом. Концепти идентитета и сопства, како их схвата модерна психологија, у великој мери су укорењени у Локовој епистемолошкој теорији. Ово дело је утицало на многе филозофе просветитељства, укључујући Дејвида Хјума, а жестоко су га оспорили Готфрид Лајбниц и Џорџ Беркли. „Многи филозофи су писали романсе о души, али ево долази мудрац који је скромно написао њену историју“, коментарисао је Волтер „Есеј о људском разумевању“.