Нова смрт за новог човека? Погребна култура раног СССР-а

Историја. Друштво се често мери десетинама и стотинама милиона трагичних и насилних смрти - од глади, репресије, рата и катастрофалних трошкова социјалне и економске политике совјетског режима. Али огроман број жртава совјетског експеримента био је окружен још огромном смрћу: милионима и милионима људи који су умрли од старости, болести и несрећа. Књига историчарке и антрополошкиње Ане Соколове је анализа државне политике о смрти и сахрани, као и бизарних метаморфоза погребне културе у великим градовима СССР-а. Ова тема је дуго остала у сенци студија о политичкој репресији и рату, као и радова о традиционалној сеоској погребној култури. Ако су ови аспекти совјетске смртности добро проучени, питање шта су смрт и сахрана обичног совјетског грађанина представљали у материјалним и симболичким димензијама је мало проучавано. У међувремену, веома је важно разумети ко је био (или је требало да буде) „нови совјетски човек“ кога је револуција прогласила. Анализа трансформација у сфери погребне културе баца светло на још једно питање: да ли је искуство радикалне реформе друштва у СССР-у било апсолутно јединствено или је, упркос свом радикализму, било део модернизацијског преласка великих размера ка индустријским друштвима? Ана Соколова је кандидат историјских наука, научни сарадник Института за етнологију и антропологију Руске академије наука и предавач на програму Историја совјетске цивилизације на Московској школи друштвених и економских наука.