Ивичњак до куће

— Колико далеко идеш? — У Лилехамер. — Зашто мораш да идеш тамо? — Планирам да се преселим тамо. — Неки људи имају толико среће! Иначе, лако је стићи до Лилехамера — то је последња станица. Не можеш се збунити, што значи да се нико неће уплашити или наљутити. И ја идем тамо. Некада сам тамо живео. И тамо живи Роналд. — У том случају, на истој смо рути! Мислим да ћемо се лепо провести. — Видећемо. Ерке упознаје Бриту у возу за Лилехамер. Девојчица први пут путује сама и има много тога да исприча: о брзом трчању у Чероковим чизмама, о огромном еркеру по коме је добила име, о Роналду у костиму Супермена, о својој мајци која је отишла у Њујорк да „сачува хладну главу“. Књига садржи само дијалог између детета и одраслог. Ерке и Брита разговарају о првим љубавима, пријатељима, родитељима. Постепено се појављује главна заплетна линија - почињемо да схватамо шта се догодило у девојчиној породици, зашто путује сама и куда. Неформални разговор између два странца претвара се у велику причу о нади.