Фукоово клатно: Роман

Након објављивања светског бестселера „Име руже“ (1980), који је прославио чувени филм, италијански историчар, естетичар, структуралиста Умберто Еко нашао се у тешкој позицији. Како други пут достићи такве висине? Како написати подједнако успешну књигу за различите читаоце, и ерудите и неупућене? Књигу живахну колико и мудру, сардонску колико и нежну? Аутор је ризиковао – и потврдио претходни рекорд. „Фукоово клатно“ (1988) постало је ништа мање познато од „Имена руже“, а филм по њему није снимљен само зато што сам аутор није дозволио великом Стенлију Кубрику да то учини. На овим страницама, уредници једне миланске издавачке куће, витезови-темплари, вуду свештеници и антифашистички партизани, међусобно делују. Помињу се и легендарни темплари, тајни господари света, али само да нас подсетимо: историја је поуздана када је њена основа неспоран документ. Све остало је игра. Игра која може бити опасна.