Тепих из Узбекистана

Сећања су уткана у образац, бизаран орнамент, иза којег се може наслутити далека сунчана земља. Земља коју је Аља напустила са шест година. Земља у којој су остали они који су јој били драги. Бучне базаре и уске улице пријатељског Ташкента замениле су широке авеније сивог града. И сада Аља и њена породица морају да се сместе у нови дом, освоје другу земљу, савладају непознати црно-бели свет који је заменио стари - обојен јарким бојама. Како треба да живе они који одлазе, а како они који остају? Како гледати у будућност ако желите да се вратите у прошлост? И како научити да прихватите ново, а да притом останете своји?