Коњи су избирљиви

Данас, када су полузабране за његовог живота иза нас, исхитрене постхумне похвале су се утишале, а наступио је период културне канонизације Владимира Висоцког као националног барда и подједнако национално вољеног глумца, постаје очигледна јединственост његовог феномена, који чак и после деценија не подлеже „присвајању“, претварајући се у „чврсто склопљени изливени споменик“, већ наставља да постоји одвојено, пратећи „свој пут“ – „без осигурања“, „упркос конопцима, кабловима, жицама“, изван линије „црвених застава“. Ова изолација, одвојеност, несводљивост на уобичајене формуле и утабане стазе (што аутора чини истински живим), парадоксално, комбинована је са његовом изванредном пријемчивошћу за друге креативне гласове, за фигуративну структуру високе поезије и прозу свакодневног говора, са отвореношћу за све врсте стилова и жанрова, тема и расположења, песничких метрола и лирских улога. Појачан - до тачке откривања живаца - осећај живота и поетске истине, апсолутни слух који одбацује сваку лажну интонацију, невероватна разноликост улога које се не играју на сцени и у филму, већ се живе у песмама и поемама - сва та полифонија значења и слика садржана је на страницама ове књиге.