Комунални стан на Петроградки, Вепрева Анастасија, Осминкин Роман

„Моје тело мирише на пржени кромпир са луком, моја коса мирише на пржени кромпир са луком, моје мисли миришу на пржени кромпир са луком...“ Комунални станови су често били главни ликови и места радње у совјетској фикцији. Испоставило се да феномен комуналних станова није нестао са падом старог режима — они су се на невероватан начин прилагодили новим временима. Роман Осминкин и Анастасија Вепрева су се настанили у комуналној соби у центру Санкт Петербурга и преузели улогу хроничара ове невероватне архаичне стварности. Своје утиске су забележили на Фејсбук блогу, из којег је израсла ова полудокументарна нарација. Аутори су свесно напустили дистанцирану позицију антрополога зарад племенитог задатка описивања комуналног универзума кроз призму сопственог искуства. Резултат је парадоксална уметничка фузија дистопије, књижевног воајеризма и психолошке драме. Роман Осминкин је песник, ликовни критичар и извођач, аутор књига „Друг-ствар“ и „Друг-реч“, Анастасија Вепрева је уметница, кустос и уредница портала „К. Р. А. П. И. В. А.“ „Комуналка на Петроградке“ је први пут представљена као представа у оквиру пратећег програма фестивала младе драме „Љубимовка-2019“