Некада давно и недавно

Пол Верлен (1844–1896) је сковао термин „проклети песници“ да би описао талентоване изопштенике који нису могли и нису желели да воде пристојан буржоаски живот. И сам је био један од њих. Било да је судбина водила Верлена замршеним стазама или ју је он произвољно приморавао да промени руту, имао је много перипетија: одлучио је да се ожени и скраси, затим је напустио породицу и кренуо на путовање са младим Рембоом, затим је покушао да постане фармер, а затим је провео време у затвору. Само једна ствар је остала константна у његовом животу: писао је поезију – музичку, задивљујућу по својој моћи утицаја, која је имала огроман утицај на његове савременике и песнике наредних генерација, укључујући и оне у Русији.