Клара и 11 бака

Кларин деда Томаш је димничар. Једног не баш лепог дана пада са крова и нађе се прикован за кревет неколико месеци, а Клара изненада остаје сама. „Саосећајна“ комшиница испоставља се као зла и похлепна, и управо са њом почиње Кларино трагикомично путовање кроз куће разних, углавном усамљених дама, старих пријатељица и Томашевих љубавница. Све ће оне ускоро схватити да није тако лако бринути се о једној девојчици са прилично великим носом и страшћу за свирањем клавира. Свака од једанаест „бака“ са којима Клара живи неко време, вољом судбине, има своју посебну представу о томе какав би требало да буде живот мале девојчице. Олга Черна прича причу о својим јунацима у облику писама која Клара и њен деда пишу једно другом. А такође и цртежи, исечци из новина, разгледнице са путовања - све то додаје искреност књизи и помаже да се иза једноставног, некомпликованог језика преписке између мале девојчице и старијег човека виде њихова неисказана искуства, страхови и наде.