Вањска уметност и авангарда, Ана Суворова

„Читав дан сам замишљао да ћу полудети, и чак сам био задовољан том мишљу, јер бих тада имао све што желим“, узвикнуо је инспирисани Оскар Шлемер, један од професора легендарног Баухауса, након посете колекцији уметничких дела психијатријских пацијената у Хајделбергу. У ери авангарде, маргиналност, аутсајдерство, лудило, чудноватост, нелогичност постали су нови „предмети жеље“. Криза канона класичне естетике довела је до тога да су нови трендови у уметности почели да укључују раније непримећену креативност аутсајдера у своју метанаративу. Зашто су се дела ментално оболелих, друштвених маргиналаца и визионара претворила у значајне уметничке феномене? Како су текстови и дела авангардних уметника проширили разумевање граница уметности? Историчарка уметности Ана Суворова истражује фазе овог процеса у својој књизи. У почетку су експресионисти користили аутсајдерске мотиве и слике, затим су надреалистички апели на нелогичност и идеје „лудила“ довели до одбацивања стигматизације менталних болести, а затим су, коначно, институционалне праксе, од Арт Брута и дела Жана Дибифеа до изложби 2010-их, коначно легитимизовале „чудну уметност“. Ана Суворова је историчарка уметности и културолог, докторка историје уметности и ванредна професорка на Државном педагошком универзитету Херцен у Русији и Националном истраживачком универзитету Виша школа економије.