Паклени феминизам

У хришћанској култури, жене су често називане „посудом греха“. Кривац је била Ева, која је на наговор Сатане јела плод са дрвета познања. Теолози су Адамову жену учинили одговорном за све касније патње човечанства, а идеја о жени као саучесници ђавола легитимисала је патријархалну моћ над њом и потребу за њеном покорношћу. Али у 19. веку, култура је почела да ревидира овај постулат: под утицајем романтизма, фигура ђавола и слика пада почеле су да се повезују са идејом ослобођења, пре свега, ослобођења од хришћанске патријархалне тираније и мизогиније у контексту левичарских, антиклерикалних, езотеричних и уметничких покрета тог времена. У својој књизи, Пер Факснелд истражује слику Луцифера као ослободиоца жена у „дугом 19. веку“, користећи обиман материјал: од књижевних дела, научних радова и новинских рецензија до раних филмова, сликарства, па чак и накита. Факснелдов рад помаже да се прати како су се различити еманципаторски дискурси који су се појавили током овог периода комбиновали једни са другима у борби против конзервативних снага које су деловале под заставом хришћанства. Пер Факснелд је историчар религије на Универзитету у Стокхолму, специјализован за западни езотеризам, „алтернативну духовност“ и нове верске покрете.