Гордост и ароганција

Роман „Гордост и понос“ је најпознатије дело талентоване енглеске списатељице Џејн Остин (1775-1817). Први пут је објављен почетком 19. века и сада се заслужено сматра класиком британске књижевности. „Гордост и понос“, као и друга дела списатељице, попут „Разума и осећајности“ и „Моћи здравог разума“, заувек су ставили тачку на сентиментална дела одвојена од живота, која су, судећи по Пушкиновом сведочењу, крајем 18. века читале младе даме попут Татјане Ларине. Није случајно што је Остин започела своју књижевну каријеру пародијама на љубавне романе који су постојали у њено време. Критички поглед на књижевност, способност анализе текста и рада са њим будућој списатељици усадио је њен отац, парохијски свештеник Џорџ Остин. Он је, као и Џејнина мајка, био широко образован човек. Џорџ је био у стању да самостално пружи својим двема ћеркама одлично кућно образовање. Захваљујући свом таленту да суптилно, реалистично, а понекад и са поприличном дозом хумора или сарказма, описује покрете људске душе, Џејн Остин је постала предводник реализма у енглеској књижевности. У два века од првог објављивања њених романа, животи људи су се невероватно променили, али су њихова осећања, мотиви за њихове поступке и одлуке остали исти. За разлику од њених хероина, списатељици се није сложио ни лични живот. Доживевши краткотрајну романсу у младости, никада се није удавала. Џејн је умрла 1817. године у 42. години, остављајући неколико текстова недовршеним. Велика књижевна слава дошла је до списатељице постхумно. Прелепе и детаљне илустрације два енглеска уметника, два брата - Чарлса и Хенрија Брока, омогућавају нам да јасно замислимо ликове дела Џејн Остин и окружење у којем се догађаји одвијају. Сваки од њих је могао постати Остин лик, иако су обојица живели и стварали око сто година касније - на прелазу из 19. у 20. век. Чарлс Едмунд Брок је рођен 1870. године. Почео је да илуструје књиге са двадесет година, креативно развијајући стил Хјуа Томсона, који се сматра једним од најбољих британских мајстора илустрације књига у другој половини 19. века. Чарлс Брок је постигао велики успех у овој области: поред Остиних романа, радио је на линијским цртежима за дела Свифта, Текереја и Елиота. Хенри Метју Брок је био пет година млађи од Чарлса. Студирао је на Кембриџској школи уметности, такође је почео да илуструје и постао је члан Краљевског института сликара акварела.