Гомбрихова уметност, перцепција и стварност

Ова књига, посвећена природи визуелне перцепције у уметности, обједињује ставове три угледна научника. Историчар уметности Ернст Гомбрих, скрећући нашу пажњу на проблем сличности, посебно у портретима и карикатурама, закључује да ми, често неспособни да опишемо црте чак ни најближих људи, лако проналазимо сличности кроз емпатију. Психолог Јулијан Хохберг нежно се супротставља овом аргументу својом теоријом канонских облика објеката, сугеришући да сличности схватамо захваљујући „когнитивним мапама“ или очекивањима која настају у сложеном процесу визуелне перцепције, када наше око клизи преко површине слике у неком унапред одређеном низу. Коначно, филозоф Макс Блек, након концептуалне анализе ових и других приступа визуелној перцепцији, тврди да не постоје ни довољни ни неопходни критеријуми за одређивање услова уметничке репрезентације и закључује да је уметничка репрезентација „кластер концепт“. Есеји представљени овде засновани су на Талхајмеровим предавањима, која су аутори одржали на Одељењу за филозофију Универзитета Џонс Хопкинс 1970-их.