Глас технологије. Прелазак совјетског филма на звук 1928-1935.

Ова књига говори о преласку на звук у совјетској кинематографији на прелазу из 1920-их у 1930-те у контексту Првог петогодишњег плана и формирања принципа социјалистичког реализма. Ови филмови су значајни не само по својој иновативној, експерименталној, неочекиваној и сложеној употреби звука, већ и по начину на који одражавају — делимично захваљујући новој технологији звука — сложеност историјског тренутка: прелазак са немог филма на звук, од 1920-их до 1930-их, од авангардне уметности до социјалистичке реалистичке уметности. Аутор се фокусира на експерименте са звуком Григорија Козинцева и Леонида Трауберга („Сам“), Дзиге Вертова („Одушевљење: Симфонија Донбаса“, „Три песме о Лењину“), Есфир Шуб („К.Ш.Е.“), Игора Савченка („Хармоника“), Александра Довженка („Иван“, „Аероград“), као и на филмове Всеволода Пудовкина, Николаја Ека, браће Васиљев и других редитеља. Главни фокус је на томе како се однос између филма и моћи приказује уз помоћ нових звучних технологија.