Глас и восак. Звучни уметнички говор у Русији 1900-их–1930-их: поезија, снимање звука, извођење

Звучни записи, као и друге методе документовања „живих“ наступа, често се супротстављају самим догађајима као артефакти лишени аутентичности. Књига Валерија Золотухина настоји да оповргне ову логику; истражујући традиције и праксе рецитовања поезије у Русији почетком 20. века, аутор нуди иновативан поглед на историју књижевности и извођачких уметности кроз призму теорије медија. Ослањајући се на дугогодишње проучавање аудио архива и обраћајући пажњу на преглед иновативних студија звучне књижевности, Золотухин анализира граничне извођачке жанрове (на пример, аматерско агитативно позориште и колективно рецитовање), као и еволуцију техника слушања у једном од најинтензивнијих периода у историји западноевропске културе. Резултат је оригинално дело на пресеку филологије, студија извођења и медија, које нас позива да не читамо, већ да чујемо историју руске књижевности почетком 20. века. Још један задатак који аутор себи поставља јесте да осветли механизме културног памћења. На крају крајева, сметње и пуцкетање цилиндра фонографа временом су постали услов да поверујемо у аутентичност гласова из прошлости.