Евгеније Оњегин. Са литографијама Тимошенка Л.

Након објављивања Пушкиновог романа 1958. године, који је Лидија Тимошенко илустровала у техници грисај, уметница не само да није пронашла мир – неочекивано за многе, окренула се од свог „Оњегина“ („нико није крив за ово осим мене, пошто сам то урадила прекасно, а сада је живот кренуо даље“) и... поново се бацила на илустровање „Оњегина“. У складу са новим временом, Лидија Јаковљевна је почела да тражи већу слободу, лакоћу, лаконичност форме, једноставност. Читаву серију је пренела у технику литографије у боји, у оскудној колоритној шеми. Али то није био само прелазак на другу технику, већ нова бескрајно мучна потрага за највећом изражајношћу и поезијом. Рад на новој књизи трајао је више од шест година. Као и верзија са грисај, литографије су објављене само једном, 1966. године.