Експерименти империје: Адат, шеријат и производња знања у казахстанској степи

Током 1860-их и 1870-их, Руско царство је завршило дуг и сложен процес анексије казахстанске степе. Да би успоставило управу над овим територијама, Санкт Петербург је морао да кодификује локално право - да га проучи, очисти од онога што се сматрало „дивљим обичајима“ и утицаја ислама - и да га уведе у заједнички систем. Ова књига испитује специфичности овог пројекта и бројне тешкоће са којима су се његови организатори сусрели. Учесници у кодификацији и, шире гледано, у изградњи знања о правној култури казахстанске степе нису били само царски званичници и оријенталисти, већ и локални становници. Сваки од ових актера имао је различите мотиве и различито је замишљао кључни проблем кодификације - однос између адата (обичајног права) и шеријата (исламског права). Зашто је овај проблем био тако тешко решити? Какве је дискусије генерисао у царству? Зашто Русија није успела да спроведе ниједан од својих пројеката кодификације обичајног права - не само у казахстанској степи, већ и у другим регионима као што су Источни Сибир и Северни Кавказ? Аутори књиге су стручњаци за историју муслиманских друштава: Павел Шаблеј, ванредни професор на костанајском одељењу Чељабинског државног универзитета, и Паоло Сартори, виши научни сарадник Института за иранске студије Аустријске академије наука.