Једва чујно зујање. Увод у филозофију звука. 2. издање.

Шта се ново може „чути“ ако слушамо звук из простора филозофије? Зашто је проучавање проблема звука ограничено на сфере науке и уметности, а најчешће уопште не напушта територију технологије? Ова питања постала су полазне тачке књиге Анатолија Рјасова, истраживача који комбинује филозофску анализу са дугогодишњом праксом звучног инжењерства и управљања музичким студијима филмског концерна Мосфилм. Окрећући се концептима Мартина Хајдегера, Жака Деридае, Жан-Лика Нансија и Младена Долара, аутор звук и слушање разматра као тачке пресека семиотичких, психоаналитичких и феноменолошких дискурса, али истовремено - као мистериозне празнине у историји мисли. Изабрани проблеми се односе на област студија звука, али су закључци рада у великој мери формулисани у полемици са овим правцем хуманитарне мисли. Истовремено, ако су студије звука, медијске теорије и страст према технологији овде изабране као својеврсне „мете“, то је пре свега зато што је задатак проучавања да пронађе њихово онтолошко утемељење. Успут, аутор испитује многе примере из књижевности, музике и филма, а у последњем поглављу размишља о мистерији привлачности раног филма и маси звукова скривених његовом тишином. 2. издање.