Пут за Тортугу

Кажу да је ниво развоја једног друштва одређен његовим односом према деци, старцима и животињама. Управо о томе говори топла и несташна прича „Пут до Тортуге“. У њој се појављују дечак који није потребан родитељима, старац који није потребан ћерки и пас који је доведен у шуму да умре. Али сви су они потребни једни другима. Тишка има девет година, а његов тата воли да понавља да су деца ексери у ковчегу. Зато је дечак добио надимак Гвоздик. Једног дана упознаје ексцентричног једнооког старца, кога сви зову Деда Коза. Али у ствари, испоставља се да је он весели и љубазни Скипер. Старац живи у приватној кући, предвиђеној за рушење, на ивици новог микрокварта. А своју зараслу парцелу назива никако друго него Тортуга - острво пирата. Гвоздик и Скипер постају пријатељи. Међутим, њихов срећан живот је у опасности у лику старчеве ћерке Ларе, која жели да пошаље оца у старачки дом и прода Тортугу. Скоро успева, али пријатељи беже. Они крећу на опасно путовање дуж реке на домаћем сплаву у потрази за правом Тортугом, оном на Карибима. Чекају их авантуре, бродолом, ноћна шума, такмичење талената, болест и искушења. А све како би постали права породица и пронашли своје лично острво слободе. Уметник: Александар Уткин У октобру 2021. године књига је добила Међународну награду В. П. Крапивина.