Дон Жуан

„Дон Жуан“ је последње дело великог енглеског песника Бајрона са јунаком који је јединствен за њега - не „бајроновски“! - сам по себи. Усамљене патнике попут Чајлд Харолда замењује безбрижни развратник, вођен сопственим страстима. Оне га носе у харем, и у трупе под Суворовом, и на двор Катарине II... „У разноврсности тема сличних самом Шекспиру (људи који су читали његовог „Дон Жуана“ сложиће се са овим), - писао је Валтер Скот о Бајрону, - он је обухватио све аспекте људског живота... Ни „Чајлд Харолд“ нити Бајронове прелепе ране песме не садрже поетске одломке дивније од оних расутих по песмама „Дон Жуана“...“