Дислексија

Сања је у почетку радила на новинским каналима, а онда се изненада преселила из Москве у провинцијски град да предаје књижевност школској деци. Ни сама не зна зашто. Тешко је са децом, али је још теже са другим наставницима, са директором, са системом. Сваког дана Сања сања да да отказ, али наставља. У другој години нешто почиње да се поклапа. Или јој се тако чини? Њена деца су тако млада и јака – хоће ли се носити са будућношћу која се надовезује? Овај роман је моја срећа. Тихи, али узбудљиви роман о учитељичином обраћању народу, које се испоставило као неколонијално и емпатично. Светин блистави опис снежног, безвременског простора у коме, као у каши у кафетерији, лебде школа, минибусеви, црквена звона, наставници, директорка, деца, родитељи, саксије, свеске, опушци, клупе и главни лик Сања је портрет земље у којој се налазимо. Јевгенија Некрасова, књижевница