Човек који се смеје

Један од најпознатијих романа Виктора Игоа, „Човек који се смеје“, уз „Јаднике“ и „Нотр Дам у Паризу“, несумњиво је једно од ремек-дела француске књижевности 19. века. Чини се да има све: атмосферу мистерије, величанствене странице посвећене енглеској историји, бродолом, дете напуштено под мистериозним околностима, немилосрдне разбојнике, чудан документ пронађен у запечаћеној боци на обали мора, слепу лепотицу, мизантропског доброчинитеља, питомог вука и романтичног јунака (утицај његовог лика на уметност наредног времена тешко је преценити, довољно је сетити се, на пример, Џокера са његовим језивим осмехом). Гвинпленов изглед је страшан: „уста која се отварају до ушију“, безобличан нос и лице „које је било немогуће гледати а да се не смејеш“, али његов животни пут, пун невероватних авантура, неће оставити равнодушним ниједног читаоца. У овом издању, роман прате величанствене илустрације француских уметника Жоржа Рошегроса и Данијела Вијержеа.