Човек који се смеје

Радња романа Виктора Игоа „Човек који се смеје“ одвија се у Енглеској крајем 17. - почетком 18. века. Гвинплен, лорд по рођењу, продат је као дете разбојницима Компрачикосима, који су од њега направили вашарског шаљивџију, изрезбаривши му на лицу маску „вечног смеха“ (на дворовима европског племства тог времена постојала је мода да богаљи и наказа забављају домаћине и госте, активности Компрачикоса су понекад чак биле и подстицане). Упркос свим искушењима, Гвинплен је задржао најбоље људске особине и своју љубав. Једна од познатих екранизација је неми филм из 1928. године у режији Пола Ленија, у којем је класичан крај романа замењен срећним крајем.