Дабар, издахни! Белешке о совјетској шали и изворима традиције шале

„Избегличка бува долази у извршни комитет...“ „Вук је изашао из затвора и одлучио да се ожени...“ „Животиње иду на чишћење, виде зеца како лежи испод дрвета...“ Зашто су животиње тако често биле јунаци совјетских вицева? Како су зооморфни културни кодови интераговали са колективним и индивидуалним памћењем, описивали друштвено понашање и утицали на њега? У својој књизи, филолог и антрополог Вадим Михаилин показује како се совјетски зооморфни виц одупирао званичном дискурсу и његовим манипулативним циљевима. Уништио је механизме за формирање културних митова и често поткопавао напоре државне пропаганде. Вицеви о фаталисти Прасету, алкохоличару Чебурашки, развратној Лисици и другим животињским ликовима одражавали су расположења и страхове грађана, омогућавали су, без директног изговарања ичега, да се заправо говори о свему - и осетљиво су реаговали на промене у друштву. Вадим Михаилин је филолог, антрополог и професор на Саратовском универзитету. Књига садржи непристојан језик.