Неми таоци и друге приче

Амерички романописац и сценариста Пол Галико (1897–1976), аутор романа „Томасина“ и „Госпођа Харис иде у Париз“, стекао је име у спортском писању, служио је у морнарици током Првог светског рата и као ратни дописник током Другог светског рата. Путовао је светом, био је ожењен четири пута и волео је риболов, мачевање и животиње – код куће је имао двадесет три мачке и немачку догу. Али највише од свега, волео је да измишља приче. Године 1941, Галико је објавио „Белу гуску“, кратку причу о пријатељству између недруштвеног уметника који живи у напуштеном светионику и девојке из рибарског села која се појављује на његовом прагу носећи рањену птицу. Ову причу о љубави и рату, која је добила похвале од Хемингвеја и променила живот аутора, пратила је „Верна“, трагична прича о младој глумици која се неузвраћено заљубљује у позорницу; „Пахуљица“ је филозофска парабола о потрази за смислом живота; „Неми таоци“ је мрачна гротескна прича из доба Хладног рата о двојици немилосрдних убица у бекству... Ове и друге варљиво једноставне, тужне и смешне приче Пола Галика о борби доброте и човечности са околним мраком и очајем објављене су у овој збирци, коју је превео Олег Дорман, а илустровао Роман Рудницки. Збирка садржи следеће приче: „Бела гуска“, „Верна“, „Страшна тајна господина Бонвала“, „Шешир“, „Чудесна лутка“, „Неми таоци“, „Пахуљица“.